Малогоспојински вашар

Значајну улогу у повезивању Шапца са осталим привредним регионима у Србији, али и ван њених граница, имао је панађур који датира из 1839. године у Шапцу. Први помен организације вашара у Шапцу потиче из 14. века. У 19. веку у Шапцу су већ постојала два вашара – први се одржавао преко пута старог гробља, које је данас затрпано, о Митровдану и Ђурђевдану. Од почетка 20. века организује се и Малогоспојински вашар, а одржаван је на Михаиловцу, хиподрому Дриносавског кола јахача „Кнез Михаило“. После првог светског рата, опстао је само Малогоспојински вашар. Непосредно пред напад фашистичке Немачке на Југославију, шабачкој општини је стигло одобрење да се могу одржавати још два вашара, али је Малогоспојински једини „преживео“ ратне године.
Град Шабац је почетком 20. века прослављао Петровдан. Традицију обележавања Мале Госпојине у град је донело становништво са села. Стари Шапчани никада нису одлазили на Малогоспојински вашар први дан, већ су вече уочи Мале Госпојине своје породице изводили у кафане на вечере или тамо склапали важне трговачке послове.
Традиционални шабачки вашар трајао је три дана од 21. – 23. септембра, па и дуже. Навали народ да купује и продаје, види и буде виђен. Структура производа на вашару одувек је разнолика, а Шапчани знају да кажу да се на Михаиловцу, у дане празника, може пазарити све – „од игле до локомотиве“. Од лицидерских срца и свилених бомбона, до алата, покућства и беле технике. Забавни парк, највећи овакве врсте у Србији, окупи више од 500.000 посетилаца сваке године.
Малогоспојински вашар, манифестација по којој је град познат и ван оквира наше земље одржава на површини од десет хектара. Данас припреме за Маогоспојински вашар почињу сваке године 14. септембра расподелом места за закупце, у 9 часова на самом "Михајловцу".